Paket pregleda - deca i kompjuteri

Paket pregleda:

• Pregled pedijatra – ukupan pedijatrijski pregled sa antropometrijskim merenjima (TT, TV, ITM)
• Pregled oftalmologa – oftalmološki pregled deteta sa određivanjem vizusa i mogućih poremećaja vida
• Pregled fizijatra – određivanje stanja lokomotornog sistema sa utvrđivanjem eventualnog postojanja poremećaja držaja tela ili deformiteta kičmenog stuba
• Pregled psihologa – procena intelektualne i emotivne zrelosti deteta

NOVE TEHNOLOGIJE

Poslednjih godina su kompjuteri postali neodvojivi deo života dece. Veliki broj školske dece, a sve više i dece predškolskog uzrasta, provode sate pred kompjuterom. Zbog toga se zabrinuti roditelji pitaju koji su efekti i posledice dugotrajnog boravka dece ispred ekrana kompjutera.

Efekti ne moraju nužno biti nepovoljni, tako da rad na kompjuteru za decu ima brojne prednosti, i to od bržeg razvoja govora i proširivanja rečnika,do boljeg razvoja veština kojim se rešavaju problemi. U prilog tome govori istraživanje sprovedeno  u SAD, gde su predškolska deca 15-20 minuta dnevno radila na kompjuteru sa posebnim programima za uzrast (Head Start program). Nakon šest meeci su ta deca imala mnogo bolje čitanje, veće motorne sposobnosti i bolji kognitivni razvoj (razvoj mišljenja) u poređenju sa decom koja nisu pristupila tom programu. Međutim, naravno da postoje i negativni efekti rada dece na kompjuteru, i odnose se pre svega na pojavu gojaznosti, poremećaja vida, deformiteta kičme i psihičke zavisnosti, a vreme će pokazati konačne posledice brzog tehnološkog napretka.  

GOJAZNOST

U razvijenim zemljama sveta postoji trend povećanja telesne težine u dečjoj populaciji, tako da najnoviji podaci ukazuju da je oko trećine dece prekomerno uhranjeno ili gojazno. Pored promena navika u ishrani, usled prekomernog konzumiranja brze hrane i gaziranih napitaka, za pojavu gojaznosti se najviše optužuje rad dece na kompjuteru, koje ima za posledicu dugotrajno sedenje i odsutsvo fizičke aktivnosti.

OŠTEĆENJE VIDA

Oftalmolozi su zapazili da dugotrajan rad na kompjuteru izaziva progresivnu kratkovidost (miopiju), koja podjednako ugrožava odrasle i decu. Iako kod poremećaju vida bitan uticaj imaju genetski faktori, stalno fokusiranje na promene na ekranu dovodi do zamaranja oka, koje uzrokuje kratkovidost, što se ne dešava recimo prilikom čitanja knjiga ili časopisa. Ova pojava je nazvana sindrom kompjuterskog vida (engl. CVS – computer vision syndrome).

POREMEĆAJ DRŽANJA TELA I DEFOMITETI KIČME

Dugotrajno i neadekvatno sedenje zbog rada na kompjuteru može dovesti i do ergonomskih problema, s obzirom da su deca u fazi rasta i razvoja. Promene lokomotornog sistema se odslikavaju pre svega u lošem držanju tela, a kasnije i u postojanju deformiteta kičmenog stuba, pre svega u vidu krive kične – skolioze. Takođe ponavljani  pokreti rukom prilikom igranja igrica mogu dovesti do nastanka upale tetiva ručnog zgloba – tendinitisa.

EMOTIVNA NEZRELOST I ZAVISNOST

Stručnjaci sa Oksforda su pokazali da deca zbog rada na kompjuteru spavaju dva do pet sati kraće u odnosu na svoje roditelje u tom uzrastu. Deprivacija sna može mnogostruko uticati na neurološki, hormonalni pa i imunološki status deteta. Sati provedeni pred ekranom kompjutera kod dece mogu dovesti do oštećenja ili nedovoljnog razvoja prefrontalnog korteksa, dela mozga koji je zadužen za emocije. Deca najviše vole kompetitivne, agresivne igrice koje uzrokuju pojačano lučenje dopamina koji utiče na prefrontalni korteks i na taj način se stvara vrsta zavisnosti. Stalna aktivacija kortkesa može dovesti do emotivnog mrtvila, a sa druge strane, zbog sadržaja igrica može podstaći nasilničko ponašanje deteta. Deca nemaju dovoljno iskustva da bi pratila sva dešavanja na ekranu, tako da ne mogu da razdvoje realni i virtuelni svet. Najveći rizik prekomerne upotrebe kompjutera je to što predstavlja zamenu za mnoga druga važna i potencijalno bogata iskustva i na taj način se posredno usporava edukativni i socijalni razvoj deteta.  

SAVETI

SAVET PEDIJATRA: Rad dece na kompjuteru treba vremenski ograničiti, većina stručnjaka se slaže da je maksimalno vreme jedan sat  dnevno. Ostatak dana dete treba da provede u drugim aktivnostima, pre svega u onim koji podstiču  kreativnost deteta- pisanje, crtanje, muzika, ples, gluma. Veoma je važno da dete najmanje pola sata dnevno ima neku fizičku aktivnost, od trčanja, vožnje bicikla ili rolera, preko bavljenja organizovanim sportom u vidu treninga. Jednom godišnje je potrebno uraditi sistematske preglede, koji će utvrditi psihofizički status deteta.

SAVET OFTALMOLOGA: Roditelji treba da se obrate lekaru u slučaju da primete da dete trepće, ima crvenilo, suzenje ili zamaranje oka, kao i zamagljen vid. Pri radu dece na kompjuteru oftalmolozi preporučuju pravilo“20-20-10“. Svakih 20 minuta dete treba da skloni pogled sa ekrana i pogleda u predmet koji je udaljen bar 20 stopa (oko 3-4 m), najmanje 10 sekundi. Ova jednostavna vežba pomaže u smanjenju nastanka zamora očiju i kratkovidosti. Neki oftalmolozi predlažu nošenje posebnih kompjuterskih naočara.

SAVETI FIZIJATRA: Pri radu dece na kompjuteru treba da postoji određeno držanje tela. Glava treba da je u liniji sa vratom, leđa ispravljena, ramena postavljena unazad i opuštena, podlaktice u odnosu na osnovu stola treba da čine 90 stepeni, stopala ravno postavljena na pod, a ugao kolena otvoren i treba da iznosi 90 stepeni u odnosu na pod.. Ekran kompjutera treba da je udaljen 50 do 70 cm,  oko 15 stepeni ispod nivoa oka deteta. Fizijatri preporučuju da deca prave pauze u radu na kompjuteru u trajanju od 20 do 30 minuta, sa stajanjem i istezanjem, jer to pomaže oslobađanje pritiska u mišićima.

SAVETI PSIHOLOGA: Rad dece na kompjuteru je najkorisniji kada je pod kontrolom i vođstvom roditelja i nastavnika i kada se koristi u cilju učenja, sa kvalitetnim programima. Preporuka psihologa je  rad na kompjuteru treba da bude dodatna aktivnost a ne zamena za druge aktivnosti deteta. Roditelji treba da budu vodiči svoje dece, pokazujući im programe i  odgovarajući na pitanja. Na taj način roditelji mogu da imaju uvid u način razmišljanja i učenja deteta i n ačin rešavanja problema.